Драги ученици,
Oвдје ћу дати одговоре на ваша најчешће постављена питања када је ријеч о пословима школског психолога – када, како и зашто посјетити школског психолога.
Задатак школског психолога јест да препозна индивидуалне потребе ученика, те у складу с њима проводи индивидуална и групна савјетовања. Он дијагностикује специфичне потешкоће у учењу (неучинковито учење, проблеме с пажњом и концентрацијом, планирање времена, мотивацију, испитну анксиозност и сл.) и помаже ученицима у постизању бољег школског успјеха. Такође, препознаје потешкоће у понашању и вршњачким односима, емоционалне и породичне потешкоће и помаже ученицима да их превладају. Затим, школски психолог развија и путем радионица проводи програме превенције непожељних облика понашања (нпр. међувршњачког насиља), програме за јачање самопоуздања, самопоштовања, сигурности, развијање креативности, учење социјалних вјештина, ненасилно рјешавање сукоба, развој идентитета, сузбијање предрасуда итд. Осим тога, школски психолог реагује када се у школи догоде сукоби или насиље, као и када се догоде озбиљнији трауматски догађаји попут смрти ближег члана породице неког ученика, тешких саобраћајних и других несрећа и слично.
Код школског психолога можете доћи самостално, на иницијативу наставника или родитеља, а може вас и сам психолог позвати.
Разлози због којих ученици долазе обично су емоционални, породични и лични проблеми. Такође, јављају се због пубертетских проблема, проблема у односима с другима, било ученицима или наставницима, и проблема у комуникацији.
Ако ученик сам не потражи помоћ, то може да доведе до проблема у његовом понашању (вербално/физичко насиље, ометање наставе, неоправдани изостанци с наставе) или потешкоћа у учењу и савладавању градива, због чега га онда неко други упути школском психологу.
Осим емоционалних проблема и проблема у односу с другима, у подлози проблема у учењу могу бити и неке специфичне потешкоће као што су дислексија, дисграфија, снижене интелектуалне способности, па и нека здравствена стања као што је епилепсија. Школски психолог ће препознати потешкоћу о којој се ради, препоручити наредне васпитне и образовне поступке за одређено дијете, те пружити подршку и помоћ у свладавању потешкоћа.
На крају, можемо рећи да је циљ рада школског психолога развити образовање усмјерено на ученика и његов развој основних способности које омогућавају цјеложивотно учење. Такође, циљ је помоћи ученицима, наставницима и родитељима да развију своје потенцијале и одрже психолошко здравље.
Лука Ристић, дипл.психолог